Ultrazvuk štitne žlezde
Šta sve treba da znamo o štitastoj žlezdi?
Štitasta žlezda je smeštena u prednjem delu vrata gde se može napipati ispod kože a po svom obliku podseća na leptira.
Žlezda luči nekoliko hormona od kojih su najvažniji T3 i T4.
Ovi hormoni putem cirkulacije dospevaju do svih ćelija u organizmu i svojim prisustvom utiču na različite procese u organizmu: rast, oslobađanje energije, proizvodnja toplote. Posrednim putem utiču na mnoge telesne funkcije, temperaturu tela, puls srca, telesnu težinu, psihofizički razvoj…
Štitasta žlezda je u povratnoj sprezi sa hipofizom koja je smeštena u glavi i koja luči hormon TSH koji podstiče štitnjaču na lučenje hormona. Ako je u krvi povišen nivo hormona T3 I T4, dolazi do pada nivoa TSH i obrnuto.
Lučenje hormona štitaste žlezde može biti pojačano ili smanjeno.
Dijagnostika bolesti štitaste žlezde temelji se na dobrom kliničkom pregledu i anamnezi, i UZ pregledu. Iz dobro uzete anamneze saznajemo da li u kliničkoj slici ima simptoma hiper ili hipo metabolizma. Važna je inspekcija i palpacija štitnjače.
Na osnovu kliničkog pregleda i anamneze odlučuje se o daljim pretragama.
Najvažnija pretraga u dijagnostici bolesti štitaste žlezde su analize krvi.
Pojačano lučenje hormona štitaste žlezde praćeno je i određeno je kliničkom slikom: ubrzan rad srca ili poremećaj ritma, razdražljivost, nervoza, gubitak telesne težine, pojačano znojenje, povišen krvni pritisak, gušavost, naglašene očne jabučice…
I smanjeno lučenje hormona štitaste žlezde ima svoju kliničku sliku: psihička i fizička usporenost, povećane težine, podbulost, osećaj hladnoće, grčevi mišića, hipertenzija, suva koža i nokti, poremećaj brzine i ritma srca.
Uzroci pojačanog i smanjenog lučenja hormona su različiti: upalni procesi, benigni i maligni tumori, autoimune bolesti…
Pregled štitaste žlezde putem UZ je jednostavna i neinvazivna metoda koja omogućava brzi uvid u morfologiju žlezde.
Metoda procene štitaste žlezde je subjektivna i zahteva veliko iskustvo. Za pregled se koriste aparati sa sondama visokih frekvenci 5-10 MHz za površinska tkiva.
Prvo se gleda da li su prisutna oba režnja (jer nedostatak jednog režnja ukazuje na aplaziju), veličina, i eho struktura.
Eho struktura može biti u celini promenjena, koja se vidi kod difuznih bolesti štitaste žlezde ili su promenjeni samo pojedini delovi. Mogu se putem UZ prikazati sasvim mali čvorovi i veći koji nisu dostupni palpaciji zbog svoje lokalizacije kad se nalaze uz zadnju konturu žlezde. Za interpretaciju ehogenog nalaza neophodno je iskustvo u UZ dijagnostici, poznavanje patofiziologije žlezde jer se jedino na ovaj način može doći do prave dijagnoze i ispravne odluke o potrebnoj terapiji ili daljim pretragama.
